Gost "Kraj obično ima oduran miris. Lešina koja se raspada, drvo koje truli, hrana koja se kvari, rđa koja se širi... Taj sam odurni miris osećao i sada dok sam, kao pokajnik, stajao pred strašnim dželatom. Kasno mi je sada bilo da se kajem. Kasno. Kasno."
Dva pitanja "Tamo, ispod one strehe, gde smo se onomad krili od letnje kise sad januar ledenice stvara, a ja i dalje u rukama, kao dva vruca krompira, drzim ista pitanja i na svako od njih imam po dva odgovora: ono koje zelim da cujem i ono zbog kojeg me sumnje more."
Ulica "Nisam znao koja je godina jer je vreme bilo skoro nestvarno, ali sam instinktivno osećao da je ovo moja poslednja godina. Vreme je došlo, doneto severnim vetrom i snežnim mećavama, i ja sam bio spreman napustiti svoju ulicu. Zauvek."
Beg "Uvek je to taj put za suze. Nikada neki drugi. Ja ne znam kako se to desi da te nešto stegne u grudima, a tek gore, na licu, izbiju slane kapi. Kojom su to niti povezani srce, duša, mozak i oči? I gde se uopšte ta veza kida?"
Pet junskih dana "Nisam znao da je sreća slana, sve dok mi nije, izgurana iz grudi, krenula curiti iz očiju i slivati se niz lice, do mesta na kom sam ja i dalje osećao toplinu tvog obraza."
Ključ "Ljudi dolaze i prolaze kroz naše živote, neki s razlogom, a neki, čini se, ne. Mnogo je važnije spoznati njihov uticaj na nas i njegov značaj, nego se truditi stvari usmeravati putem koji smo osmislili i za koji mislimo da je jedan i jedini ispravan za nas. Želja, ma koliko nas pokretala i vodila ka uspehu, isto toliko ume da nas sputa, donese razočaranje i tugu."
Figura sam bez oblika "Kazu da nada poslednja umire. Ja mislim da poslednje umire srce. Moja nada je vec umrla. Pokupio sam vec i samrtnu postelju na kojoj je onomad izdahnula."
Ograda između "-„Ova je devojka umrla na sopstvenom venčanju“- rekla bi pokazujući glavom ka skamenjenoj devojci odevenoj u belo koja je, tada mi se činilo, spavala, držeći u ruci beli buket takođe okamenjenog cveća."
Pećina "Iza poluotvorenih vrata osećam svežinu. Oprezno stupam. Kroz prostor se čuje samo odjek mog daha. Stopala mi se hlade, iritirana koža umiruje. Samo srce lupa u nejednakom ritmu, ali ne u grudima, nego negde niže, u stomaku. "
Staza "Vreme je dragoceno, ali ga ne možemo kupiti. Vreme je uvek sa nama, ali ga ne možemo zadržati."
Pismo "Jer kada umre nada, za njom umiru i srce i duša. Nakon toga, sve je samo prazna, napukla ljuštura, nagrižen i zarđao oklop i gnjila drvena kutija u kojoj trunu i poslednje živopisne, šarene slike prošlosti."
Sretnem li te "Šta ću izda li me laž, ta naivna neistina kojoj se bezuslovno predajem i u čijem zagrljaju ja tražim udobnost?
Social media
Dalibor Banovic
